Još malo Istanbula

Još malo Istanbula, ili ono što nije moglo stati u prvi post da ne preteram 😉

Ne može se pričati o Istanbulu, a da ne pomenem hranu, leteće derviše, prinčevska ostrva i još par stvari koje prosto morate videti u Istanbulu. Istanbul je Mesto za zadovoljenje svih čula...

Istanbul istražujem već godinama i kao da izemeđu njega i mene postoji neka veza. Možda zato što živim u malom Carigradu, kako su nekada Užice nazivali. Nisam baš sigurna, ali što više idem u taj grad sve ga više volim i željno iščekujem kada ću mu se ponovo vratiti. Uvek tužna napuštam ovaj grad i već planiram povratak njemu. Mislim da će ovo moje pisanje o njemu privući neke ljude koji nisu planirali da ga posete da se ipak odluče, a svi oni koji su samnom putovali da osveže sećanja i opet požele krenuti.

Istanbul, je vrlo čudan grad na  Bosforu ili na Zlatnom rogu ili na Mramornom moru. Ima ga svuda gde god pogledate. Spoj raznih kultura, arhitektura. Jedna moderna ali opet i stara  metropola sa dušom. Grad od 15 miliona stanovnika možda i koji milion više 😉 Svi negde žure, svi nešto rade, svi nešto prodaju. Grad sa neverovatnom kuhinjom, mislim da će se i ovaj post izgleda odužiti imam još mnogo da vam pričam o Istanbulu .

Da krenem od Prinčevskih ostrva, da se vratimo malo u 19-ti vek ☺

PRINČEVSKA OSTRVA

Prinčevska ostrva mogu nazvati još i dobro čuvanom tajnom Istanbula. Ne žele baš masovni turizam na ostrvima. 
Pomenula sam u oredhodnom postu mora oko Istanbula i da se u Istanbulu more ne koristi za kupanje već samo za meračenje pred njega, ali šta kada neko poželi da se okupa u moru ?

Manje je poznato a se kod Istanbula nalaze takozvana Prinčevska ostrva, a na najvećem od njih Bujuk adi su i najbliže plaže. 

Bujuk ada je najveće od ukupno devet Prinčevskih ostrva, a s površinom od svega pet kvadratnih kilometra, dobra je destinacija za svakog turistu željnog zabave i aktivnog odmora. Na samom ostrvu nema automobila,  jedini koje ćete videti su policijski. Zato je iznajmljivanje bicikla ili kočije dobra stvar, ako želite da obiđete ostrvo. Ja pošto nisam baš tip koji voli bicikle iznajmila sam kočiju i polako se vratila u 19-ti vek. Uživala sam u obilasku ostrva :)

E sad kako doći do ostrva. Iskreno najbolje organizovano sa agencijom, onda imate kompletan servis vožnju brodom, vodiča, kočije i najkvalitetnije obiđete sve što treba videti na ostrvu. Ukoliko ipak želite sami da posetite ostrvo procedura je sledeća:

Prinčevska ostrva su smeštena svega sat i po vožnje trajektom od Istanbula, a za kartu vam je potrebno oko 10 turskih lira. Brod kreće iz luke Eminonu prema Bujukadi, kroz Kadikoj ( gradić na azijskoj strani koji takođe treba obići, a o njemu pišemmalo kasnije).Sama vožnja je veoma zanimljiva, a celim putem će vas pratiti galebovi ;)

Tarjekti voze na svakih sat vremena, a savatujem da po povratku ne čekate poslednji brod, već idite barem na predposlednji jer se može desiti da svi putnici neće stati na brod pa ćete morati da prenoćite na ostrvu. Poslednji brod prema Istanbulu kreće u 22h i 15 min.

Kada kočija krene iz luke vrlo brzo ćete primetiti predivne kuće i vile. Većina kuća ovde je izgrađena u otomanskom stilu.

Uz građansku arhitekturu ovde ćete pronaći brojne crkve i dva samostana koji su otvoreni za posetioce kao i Manastir Sv. Đorđa. Poseta ostrvu se zaista isplati. Ono pruža jedinstven doživljaj koji je potpuno drugačiji od onoga što ćete pronaći u centru Istanbula. Tišina i mir, svež vazduh i miris borove šume samo će još više upotpuniti vaš doživljaj.

A ako se sa ostrva vraćate u večernjim satima uživaćete u jednom od najlepših zalazaka sunca.

Kultura i ljubaznost ljudi u Istanbulu su uvek putnicima najjači utisak. Nećete ih videti da sede i gledaju okolo ako nemaju trenutno mušterija. Kulturno ih pozivaju u svoje radnje, u restorane, nešto čiste, nešto rade ali svakako time žele da privuku mušterije.

Inače, ništa više nije tako jeftino kao nekad , sve je manje cenkanja, uglavnom su fiksne cene, ali izuzeci postoje, tako da ako ste iz Srbistana, kako oni kažu, možete ostvariti posebnu cenu i još neke pogodnosti. 

Za vožnju po Istanbulu vam preporučujem javni prevoz, jako dobro organizovan i sve se može platiti jednom karticom. Ja uvek kupujem Istanbulkart može se dopuniti na svakoj trafici i koristiti je za sve vrste prevoza, pa i za neke druge stvari kao sto je naprimer javni toalet pa i neke ulaznice se mogu sa njom platiti. Čini mi se ponekad da sve može da se plati sa njom.

Šta još videti u Istnbulu što nisam pomenula u predhodnom postu 

Arheološki muzej 

Muzej se nalazi  pored Topkapi palate, blizu Gulhane tramvajske stanice spada u jedan od najznačajnijih arheoloških muzeja na svetu. Mada se meni čini da sve ono najvrednije što se trebalo naći u ovom muzeju odavno je odneto po svetu. Najviše eksponata iz Turske i Istanbula ima u Berlinu pa i drugim arheološkim muzejima po Evropi. Turci su od Mehmeda II Osvajača  počeli da skupljaju umetnička dela i pretvorili to u svoju tradiciju. Za obilazak ovog muzeja potrebno vam je minimum 2 sata. Pruzemlje ima 20 velikih izložbenih holova, a prvi sprat 16. Nakit, knjige, sarkofazi iz kraljevskih grobnica kod Sidona, nešto predivno, toliko staro a sačuvano... Zanimljiv je naročito sarkofag Tabnit ,u formi mumije sa egipatskim crtama lica iz 6 v p.n.e. Na donjem delu sarkofaga stoji da je to bio grob Peneptaha. Ispod je drugi natpis u kome  kralj Sidona, Tabnit kune svakog onog ko bi se usudio da dodirne ovaj grob.

Ovo je jedino što sam uspela uslikati u Arheološkom muzeju :(

Haseki Hurrem Sultan Hamam

Ovaj Hamam je poznatiji kao kupatila Aja Sofije. Nalaze se između Aja Sofije i Plave džamije. Izgrađena su po naređenju Rokselane, žene Sulejmana Veličanstvenog, čuvene Sultanije Hurem. Rad su čuvenog Mimara Sinana. Ovaj Hamam obično predložim kao mesto za pravo opuštanje.

Sulejmanija-džamija 

Kad smo već kod sultanije Hurem, treba pomenuti i džamiju Sulejmaniju. Džamija Sulejmanija predstavlja spomenik dvojici posebnih ljudi, Sulejmanu I  sultanu koji je doveo svoje carstvo do zenita i Mimaru Sinanu, njegovom arhitekti, koji je za njega gradio pored ove i najveću -Selimiju u Jedirenu, brojne palate, hanove, akvadukte, mostove  i slično. Gradnja celog kompleksa trajala je 7 godina. Džamija ima 4 minareta. Istočno od džamije nalazi se mauzolej Sulejmana i njegove žene sultanije Hurem, kao i skromni grob velikog neimara Mimara Sinana koji se nalazi ispod džamije. Džamija ima prelep položaj nalazi se iznad zaliva Zlatni rog. 

Kafić i vidikovac Pierre Loti

OvoOvaj vidikovac je  jedan od najlepših vidikovaca na svetu, u različitim dobima dana i godišnjim dobima, potpuno drugačiji pogled, a svaki put podjednako lep.

 Kafić koji nosi ime književnika Pjera Ljotija, Francuza koji se zaljubio u Istanbul i tu zauvek ostao, a ovo mesto je jako voleo. Kao pomorski oficir mnogo je putovao i dela mu obiluju egzotikom. Kao veliki turkofil, u Prvom balkanskom ratu izražavao je simpatije za Osmanlijsko carstvo, ali je posle bugarskog prepada na srpsku vojsku u Drugom balkanskom ratu i kasnije u Prvom svetskom ratu, pohvalno i s neskrivenim divljenjem pisao o Srbima i Crnogorcima. Ostala dela: ''U haremu'', ''Lotijeva ženidba'', ''Mornar'', ''Gospođa hrizantema'', ...

Pjer Loti voleo je Istanbul, Zlatni rog, Ejup i ovu kafanicu na bregu. Kažu da j Loti u ovoj kafanici na Ejubu sedeo mesecima i pisao "Azijadu". 

                                                          Vaseljenska Patrijaršija i kvart Fener

Kada ste već u ovom delu grada pre ili nakon posete vidikovcu Pierre Loti ne treba propustiti posetu Vaseljenskoj Patrijaršiji. Ovo mesto najviše volim posetiti za Uskršnje praznike tada j eprosto veličanstveno biti na ovom mestu.

Vaseljenska Patrijaršija (Carigradska patrijaršija) jedna je od 14 autokefalnih pravoslavnih crkava i može se reći centar svih pravoslavnih crkava širom sveta. Zahvaljujući caru Konstantinu, koji je Konstantinopolj učinio prestonicom Istočnog rimskog carstva, stekla je izuzetnu crkvenu i političku važnost. Sedište patrijaršije je u Crkvi Sv. Đorđa. Crkva se nalazi u grčkom naselju Fener i opasana je visokim zidinama. Iako je originalna crkva imala velelepnu kupolu, kao svaka hrišćanska crkva, u rekonstrukciji crkve u 18. i 19. veku ona nije obnovljena, pa crkva nije natkrivena „svetim lukom“. Nakon pada Konstantinopolja, hrišćanske građevine nisu smele da nadvisuju muslimanske. Unutrašnjost crkve je bogato ukrašena, sa izvanrednim zlatnim ikonostasom koji prikazuje detalje iz Hristovog i života drugih svetaca i hrišćanskih mučenika. Najznačajnija relikvija u crkvi je stub crne boje u njenom južnom delu, za koji se veruje da je stub za koji je bio privezan i na kom je šiban Isus Hrist pre raspeća na Golgoti i da ga je u Konstantinopolj donela Konstantinova majka, carica Jelena.

                                                      Sada malo posete Azijskoj strani Istanbula

Za ovu avanturu potreban vam je skoro ceo dan ako želite posetiti bar dva mesta. Ja obično svratim u Kadikoy  i Uskudar. 

Uskudar

Do Uskudara možete doći na dva načina ili sa Aksaraja metroom tačnije metroom koji ide ispod Bosfora ili trajektom iz stanice Eminonu.

Turistima je Uskudar  uglavnom nepoznat. Nalazi se na azijskoj strani Bosfora i meni je jedan od najatraktivnijih delova Istanbula. To je deo grada sa mirnom atmosferom i nekoliko vrlo lepih primera otomanske arhitekture.

Mihrimah džamija nalazi se preko puta glavnog  pristaništa tačnije kada izađete ili iz trajekta ili metroa prvo ćete nju ugledati. Smeštena je na visokoj platformi sa pokrivenin tremom na ulazu na kojem se često skupljaju stariji muškarci da razgovaraju i posmatraju svet koji prolazi. Preko puta se nalazi džamija Jeni Valide, izgrađena 1710. godine i zelni grob sultanije Valide koji liči na veliki ptičiji kavez. Činili džamija, izgrađena 1640. godine, svoj naziv dobila je po prelepim pločicama kojima je uređena njena untrašnjost.

Osim religijskih spomenika, Uskudar je takođe poznata šoping zona, sa starim bazarima u okolnim ulicama u kojima se prodaju tradicionalni lokalni proizvodi i sa odličnim buvljakom na kojem se prodaje stari nameštaj. U ovom kraju nalazi se veliki broj dobrih restorana i barova sa kojih se pruža divan pogled na Bosforski moreuz, luku i grad.

Ja po obilasku Uskudara najviše volim popiti Čaj na stepenicama koje se spuštaju prema Bosforu sa najlepšim pogledom na Devojačku kulu i istorijsko poluostrvo.

Kadikoy

U antičkom periodu bio je poznat kao Halkedon, a danas je najveći kvart (oko 510.000 stanovnika) u azijskom delu Istanbula, kao i njegov kulturni centar. U centru Kadıköya nalazi se Barlar sokagi, u prevodu ulica barova, koja živi non - stop, bez obzira na godišnje doba i doba dana.  

Zbog barova, noćnog života i skroz drugačije atmosfere nego u ostatku Istanbula ovaj deo grada me posebno privlači da mu se ponovo vraćam. 

Uređeno šetalište kraj obale i park, kao i kanal u kome se kraj brodića u parku ređaju stare, preuređene i neke novije vile, samo su neka od mesta duž kojih možete provesti popodne u prijatnoj šetnji.

Centar starog Kadikoja smestio se na poluostrvu čijim središtem, najvažnijim ulicama u istom smeru neprekidno kruži stari tramvaj. Tramvaj T 3 (Kadıköy - Moda Nostalgia Tramway), jedna je od dve linije istanbulskih starih tramvaja (drugi je mnogo poznatiji T 2, koji saobraća od jednog do drugog kraja pešačke ulice Istiklal).

Meni najinteresantniji je  centralni deo Kadikoja, sa mnogobrojnim lokalima, kafeima i restoranima u prizemnim delovima starih drvenih kuća, ali i izuzetno interesantna, jedna od najboljih zelenih pijaca Istanbula - Kadıköy Market.

Ples derviša ili leteći Derviši

Topla preporuka da jedno veče u Istanbulu rezervišete i za ovu atrakciju. Nećete se pokajati sigurno.

Derviši su članovi mističkog reda, a poznati su po svom plesu. Ples je zapravo deo njihovog rituala i traje dva sata, al za turiste uskaču tzv. pomoćni derviši koji će vas impresionirati i sa desetominutnim nastupom.

 Hrana i piće u Istanbulu

Za prave gurmane i one koji vole doživjeti neku zemlju kroz hranu, Istanbul je meka raznovrsne hrane. U nastavku ću vam napisati kratak  popis hrane koju ne smete propustiti kad ste tamo.

Kad god krenem put Istanbula obećam sebi da baš tog puta neću preterivati u hrani, jer svaki put najviše novca potrošim baš na hranu i piće. I uvek ista priča. Ne znam po čemu bih lakše mogla izraziti količinu kalorija koja se unese u organizam tokom boravka u Istanbulu, ali hrani u ovom gradu se prosto ne može odoleti.

O njihovoj kuhinji znam skoro sve, pratila sam i koji su to najbolji restorani, šta to baš treba probati dok ste tamo. I sve, ali baš sve počev od brze hrane, ulične hrane do najotmenijih restorana sve je za pamćenje. Na početku su me upozoravali na aromu loja u svakom jelu, ja sam ga osetila samo u Kokoreču u ostaloj hrani ne. Kažu pikantno, masno prljavo. Mogu nabrojati na stotine takvih radnji kod nas u Istanbulu na takve nisam naišla. Što se tiče kuhinje Istanbul prevazilazi sva očekivanja.

Popto sam tokom svog prvog boravka u Istanbulu najviše boravila po parkovima, na ulici i trgovima najčešće sam jela brzu hranu. E sad ta ulična hrana u Istanbulu je prava umetnost. Počeli smo od sendviča na Galata mostu od tek izvađene ribe na licu mesta spremljene i veomaaa ukusne. Tu sam već strah od trovanja hranom zaboravila :) Taj sendvič se zove Balik Ekmek – Jednostavno rečeno poseta Istanbulu nije potpuna ako kod Galata mosta ne probate Balik Ekmek, odnosno sendvič od ribe.  

Šta još probati redom ako se svega setim :)

Svakako moje omiljeno jelo u Istanbulu Kumpir ili prevedeno na srpski ogroman, beli krompir pečen na vatri sa svim mogućim začinima koje možete zamisliti : maslac, kukuruz, krastavci, masline, ... Najpoznatiji kvart u Istanbulu gdje ga možete kupiti je Ortakoy. Mada ga ima skoro svuda i na Trgu Taksim i na vidikovcu Čalmidža i  skoro svuda, a izgleda ovako :) I da obavezno tražite bar još jednu kašičicu ja uvek slomim bar dve ;)

Ono što obavezno treba probati ja obično već prvi dan boravka u Istanbulu probam, pošto većina mojih grupa obilazak grada kreće od vidikovca Čalmidža tu su savršene Gozleme. Gozleme – turske palačinke koje niti malo ne podsećaju na palačinke, punjene svime i svačime, a najčešće sirom i spanaćem. Ne možete ih promašiti jer ih turkinje pripemaju na svakom uglu ulice.

Kebab – mislim da ga ne moram posebno predstavljati. Mislim da ga svi dobro poznaju.

Lahmacun – ili ti  turska pizza – obično je od  goveđg ili jagnjećeg mesa, a posebna je po tome što je testo vrlo, vrlo tanko.

Kokorec – jelo koje sam ja probala jer mi je izgledalo zanimljivo. Rekli su mi da ga obavezno probam i to je jedino jelo gde sam osetila malo miris loja. Logično kada sam saznala sastojke. E pa sad sastojci su sledeći : pečena ovčija creva iseckana na komadiće sa paradaizom i sve skupa dosta začinjeno i posluženo u lepinji ili hlebu. Ne zvuči baš primamljivo ali verujte okus je odličan.

Kada sam isprobala sve predloženo od ulične hrane u Istanbulu. Malo sam počela istraživati i restorane koji nude nešto drugačiju hranu i jela koja prosto morate probati u Istanbulu. Tako sam zahvaljujući mojoj dragoj prijateljici Sabahat stigla i do restorana koji sam dugo pokušavala pronaći u Istanbulu pošto se ne nalazi baš na poznatim turističkim lokalitetima. Tražila sam restoran koji služi čuvenu jagnjetinu iz bunara. Ni sada se ne mogu setiti baš u kom se delu grada nalazi ni kako se zove restoran, ali svakako sam probala nešto što se skroz drugačije sprema i ima fantastičan ukus. Jagnjetina se sprema u zagrejanom bunaru, peče se uspravno tako da sav loj iscuri a ostane savršeno pečeno meso. Jedna sličica koja je nastala pre nego što je jagnjeta nestalo sledi u prilogu ;)

Sada da ne preteram baš odužih ovaj post ali bi trebalo svakako posebnu pažnju obratiti na Istanbulske slatkiše s tim što vas moram upozoriti na to da je u Istanbulu slatko baš slatko :)

Baklava, kadaif – baklavu takođe ne moram posebno predstavljati, a u Istanbul će je zavoleti i oni koji je ne vole. U raznim oblicima, raznim ukusima. Kadaif je sličan ukusom baklavi, a opet poseban na svoj način. Meni omiljena svakako sa pistaćima. Ima još jedno mesto na Egipatskom bazaru gde sam prvi put probala ne pečenu već prženu blakavu u štapićima i mislim da je 1 Tl komad, ako prođete nekada tim uličicama i osetite miris pržene baklave obavezno probajte.

Meni još jedna zanimljiva poslastica u Istanbulu su Mado sladoledi pravljeni od kozijeg mleka, sa divnim ukusima. Topla preporuka vredi svratiti i probati.

Ne bi bilo uredu ne pomenuti tradicionalni turski čaj i kafu.

Turci, inače mnogo više piju  čaj nego kafu - turski čaj i čaj od jabuke, najčešće. Turski çay se tradicionalno priprema sa dva čajnika koji stoje jedan na drugom. U donjem, većem, se prvo prokuva voda. Onda se u gornji, manji, stavi lišće čaja pa napuni onom prokuvanom vodom. Ovako se dobije veoma jak čaj koji se posle po ukusu razblaži sa ostalom prokuvanom vodom.

Turska kafa  je malo blaža od naše, odlične arome, u divnim  šoljicama, ako izaberete i divno mesto sa pogledom, uživanje za sva čula samo vodite računa kafa je kod njih uvek slatka ... 

Toliko o Istanbulu. Iskreno se nadam da sam sa ova dva posta pomogla onima koji tek planiraju put Istanbula, a nekim starim putnicima osvežila sećanja na ovaj predivni grad.

Uskoro neke nove priče o nekim drugim gradovima i zemljama :) 

Vaša Buba