уторак, 26. децембар 2017.

Sevdah vikend ili nostalgična tura

Višegrad - Trebinje - Dubrovnik - Počitelj - Mostar - Sarajevo 

Kad samo pročitate ovaj program putovanja, pomislićete zar je moguće ovakve emocije i gradove smestiti u jedno putovanje. Kao da stradun i Dubrovnik nisu dovoljni nego su tu i Mostar, Trebinje i Višegrad? Toliki filmovi, knjige i muzika, tolika dela nastala su na prostorima ovih gradova, da i vas srce vuče tim putem... 

Reč "sevdah" potiče od arapske reči "sawda", koja u turskom jeziku dobija značenje ljubavne čežnje. U našim, balkanskim jezicima ona ima značenje koje je rečima teško definisati, ali svi donekle znamo šta označava... Sada krenimo putem sevdaha ....




Krećemo iz Užica prema Višegradu. Usput prolazimo pored Mokre Gore, manastira Dobrun o kojima sada neću pričati to čuvam za jednu novu priču i dolazimo do Višegrada. Uvek godinama unazad na putovanju prema ovom delu Bosne pauzu pravimo u Višegradu. Međutim slika Višegrada od pre par godina i sada je potpuno drugačija. Uvek sam rado svraćala u ovu zamrlu kasabu ali sem mosta i ispijanja kafice u bašti hotela Višegrad tadašnjeg koji je s vremena na vreme radio nije se imalo šta drugo videti. Iskreno sam se nadala da će se nešto desiti i da će Višegrad oživeti, da će turisti rado svraćati u ovaj grad i pored šetnje mostom uživati još u nečemu. I stvarno to se desilo izgradnjom Andrićgarada u Višegradu grad je polako oživeo. 

Od nekih starih ostataka grada u Višegradu i nema baš ništa posebno. Čini mi se da se u Višegradu dešavalo ono što se i kod nas u Užicu uglavnom dešava, da ovi novi poruše sve što su predhodnici sagradili. Zato je i Emir Kusturica imao za ideju da u Andrićgardu napravi sve što su ovi predhodni zaboravili da ostave u Višegradu. 
Sada treba početi priču od onog najznačajnijeg što ovaj grad ima, a to je čuvena ćuprija na Drini. "Na Drini u Bosni sagradio je veličanstven most i razapeo red svodova na toj rijeci, na toj vodi dubokoj i hučnoj. Prethodnici njegovi ne mogaše ništa slično sagraditi, po naređenju božijem učini to veliki paša, da bi se njegovo ime spominjalo s poštovanjem i blagodarnošću i sagradi most da mu na svijetu nema ravna...“
Ovo je natpis sa jedne od dve ploče od belog mermera sa stihovima pesnika Nihadija na arapskom, koji govore o graditelju i godini izgradnje mosta koji je isnpirisao Ivu Andrića da napiše čudesan roman "Na Drini ćuprija". 


Most Mehmed-paše Sokolovića je projektovao čuveni arhitekta otomanskog carstva, a most je konačno završen 1571. godine. Nazvan je po čoveku koji je rođen nedaleko od Višegrada ali koji je kao dete pod imenom Bajica Sokolović odveden u Istanbul, a kasnije postaje Veliki Vezir tri sultana, kao i nosilac mnogih važnih odluka u vladi Otomaskog carstva. 

Most je delimično oštećen tokom Drugog svetskog rata, ali je ubrzo obnovljen. Postao je glavni junak romana “Na Drini ćuprija” koji je 1945. napisao Ivo Andrić, a 1961 dobio Nobelovu nagradu za književnost. 

Most Mehmed Paše Sokolovića je pod zaštitom UNESCO-a.




Šta još videti u Višegradu?Višegrad je mali grad (oko 20.000 stanovnika). Prvo naravo treba obići Most Mehmed-Paše Sokolovića, potom  kuću Ive Andrića (može da se gleda samo spolja). Bivši Lotikin hotel je opisan u romanu Na Drini ćuprija (može se videti samo spolja) Potom je tu Spomen učionica Ive Andrića, Crkva uspenja presvete Bogorodice iz 1884, Manastir Dobrun (12 kilometara od grada), iz 14. veka, sa freskama iz 15 veka, umetničkom galerijom, muzejem, Muzejem posvećenom Prvom srpskom Ustanku, Višegradska banja se nalazi 5 kilometara od grada, sa hotelom “Vilina vlas” sa starim turskim kupatilom iz 16. veka koje koje može da se iznajmi na sat vremena. Hotel ima i zatvoreni bazen sa toplom mineralnom vodom, a tu je i crkva Sv. Jovana i letnjikovac. 
U ponudi su i vožnja čamcem na Drini gde se most i Andrićgrad mogu videti iz jednog drugačijeg ugla. 

Andrićgrad

Dobitnik Nobelove nagrade, laureat Ivo Andrić dobio je u Višegradu i svoj grad “Andrićgrad”, trg od 17.000 kvadratnih u Višegradu.  Grad posvećen Nobelovcu izgradili su filmski režiser Emir Kusturica i vlada Republike Srpske. Njegov roman "Na Drini ćuprija" je poslužio kao inspiracija za gradnju Andrićgrada. Roman je pisao tokom Drugog svetskog rata a govori se o tri veka sukoba kojima je most u Višegradu bio svedok. Grad sa  kamenim ulicama, kapijama i kulama, a ima i biblioteku, pozorište i Andrićev spomenik. Restorane, kafiće, poslastičarnicu, ćevabdžinisu, pekoteku ....





Odmaramo se uz kaficu u Andrićgradu, napuštamo Višegrad i preko Tjentišta. 



Tjentište i Nacionalni park “Sutjeska” vraćaju stari sjaj. Park ne možete obići za dan, ali... svakako možete napraviti kafe pauzu Ukoliko ste samo kao i ja na pauzi ovde, možete je provesti na terasi restorana "Jezero" ili hotela "Mladost" odmarati i uživati u pogledu na Vučevo ili udaljene vrhove Volujaka. Ali ipak vam preporučujemo da obiđete i spomenik. Dolina heroja je memorijalni spomenik posvećen bitci na Sutjesci koja se odigrala 1943. godine. Spomenik poginulim borcima postavljen 1971. godine i rad je Miodraga Živkovića. Ispred spomenika je spomen kosturnica u kojoj je sahranjen 3301 borac.

Spomenik zadivljuje svojom masivnošću i spoljnim izgledom. Sastoji se od dve kamene gromade izgrađene od belog cementa visine 19 m koje simbolišu surovi prostor na kojem se bitka odigrala ostavljajući iza sebe duboke kanjone reka i težeći ka snežnim vrhovima planina ka izlazu u pobedu. 


Putovanje nastavljamo preko Čemernog i jezera Klinje. Samo jezero je vrlo interesantno tačnije priča od pre par godina. Kamena brana, koju su Austro - Ugari sagradili pre više od jednog veka, povija se među gorostasnim stenama, zadržava rečnu bujicu i pravi tamno zeleno jezero Klinje. I dalje nikom od stanovnika nije jasno kako je sagrađena, ali je poznato da je podignuta da bi akumulirala vodu, kojom bi se navodnjavalo Gatačko polje. Priča se da su za vezivni materijal koristili vulkanski pepeo koji su donosili čak iz Napulja. Svaki isklesan kameni blok ugrađen u branu plaćali su suvim zlatom i brzo je izgrađena. Osim navodnjavanja polja, meštani misle da su Austro - Ugari branu sagradili kako bi umirili narod, koji se neprestano bunio stranoj vlasti, a priča se i da je podignuta kako bi stanovnici ovog kraja izbegli zarazu malarijom, jer je polje pre obrade bilo močvara.
U Gacko je pre nekoliko meseci iz Austrije stiglo obaveštenje da je brani istekla garancija i da oni više ne odgovaraju za nju. Iako su ovde zime okrutne, pa od mraza pucaju borovi, a leta veoma vrela, brana izgleda kao i kada je sagrađena. Nigde se ne može videti ni najmanje oštećenje.
Kraška reka Mušnica na kojoj je podignuta brana posebno je interesantna, jer je najduža reka ponornica u Evropi. Zanimljivo je i da je naziv menjala čak 11 puta, a jedna je od retkih koja se ne zove isto na izvoru i ušću. Stanovnici Mokošnice kod Dubrovnika, Mušnicu zovu Obla ili Dubrovačka reka. Pretpostavlja se da ondašnji narod nije znao da je u pitanju ponornica, već su mislili da se radi o nekoj "novoj" reci.

Prolazimo kroz Gacko i gatačko polje, nemoguće je baš stati i zaustaviti se u svakom mestu, a svako je lepo na svoj način. 
Na putu Bileća – Trebinje, ispod izvora Trebišnjice, na oko 400 metara nadmorske visine, smestilo se najveće veštačko jezero na Balkanu, Bilećko jezeroImpozantne je površine od 33 kilometra kvadratna zavisno od vodostaja, dužine skoro 20 kilometara i dubine preko stotinu metara na pojedinim mestima, okruženo sivilom hercegovačkog kamena i bezvodnog terena, mene podseća na more. Jezero počinje na samom izlazu iz Bileće, ispod nekada čuvene bilećke kasarne i ulazi u trebinjsku opštinu, a jednim delom se uleva i u teritoriju Crne Gore.
Jezero je nastalo  u drugoj polovini šezdestih godina prošlog veka, gradnjom brane Grančarevo na Trebišnjici 1968. godine, a na njegovom dnu ostala su sela, ulice, groblja, crkve. Nostalgičari kažu da im Bilećko jezero ne može zameniti reku Trebišnjicu.  Jezero je napravljeno u kršu, bistro kao rakija, a kamen koji bacite u jezero vidi i na dubini od 10 metara. Toplije je nego more, pa na njegovim obalama uživaju Bilećani, ali i turisti koji se odmaraju na putu ka moru. Zadnjih godina jezero privlači sve veću pažnju roniocima koji mogu u savršeno bistroj vodi razgledati šta to sve ima u Bilećkom jezeru. 
Od Bileće prema Trebinju prolazimo pored mesta Mosko. Vreme je za ručak. U ovom mestu se hvale da imaju najbolje pečenje, kažu bolju jagnjetinu nego i u Bosni čuvenoj Jablanici, a kažu da im je bolje pečenje nego i kod nas u Mačkatu. Mora se probati da se donese odluka. 
Ako vam kažu da idete na pečenje u Mosko. Nećete pogrešiti. Svratite u Motel Konak u mestu Mosko. Jagnjetina je odlična, domaći hleb savršen, a prilog je najbolji krompir. Topla preporuka. 

Već se nalazimo nedaleko od Trebinja.  Prvo što se vidi na panorami kako se spuštamo ka Trebinju je Goričko ili Trebinjsko jezero. Veštačko jezero nadomak grada Trebinja, pa se onda može videti hercegovačka Gračanica i Perovića ili Arslanagića most. 
Kažu da bez obzira koliko dug put bio, čim uđete u grad, umor nestaje. Mediteranski šmek učini svoje. Nekakva neobjašnjiva lakoća u vazduhu, zelenilo, Trebišnjica, kamen, sunce,... Prvi utisak :)

Stižemo u Trebinje. Smeštamo se u hotel u centru grada. Kraći predah i odlazimo do mesta koje je bilo inspiracija Jovanu Dučiću. 
Odlazimo do brda Crkvina i Hercegovačke Gračanice odakle se pruža nalepši pogled na Trebinje. Ovo mesto je najposećeniji lokalitet Istočne Hercegovine, sa ccrkvom Blagoveštenja, u kojoj je sahranjen najčuveniji Trebinjac Jovan Dučić. Oko crkve se nalazi prekrasno uređen plato, Vladičanski dvor, amfiteatar i kafe tj ugostiteljski objekat sa najlepšim pogledom u Trebinju. Čini vam se možda da je ovo previše pauza, al u Hercegovini i celoj Bosni je tako. Polako a pauza i po ceo dan. Taman nešto počneš raditi ili razgledati ono vreme za pauzu. Al to je vikend za merak tako da opušteno, nema se vremena za ovo baš stalno. Tako da sedamo u baštu sa najlepšim pogledom. 
Polako se spuštamo ka gradu. Kraće upoznavanje sa centrom grada. Pripreme za večernji izlazak, a grad upoznajemo u naredna dva dana. 

Pijaca Trebinje

Posle zanimljivog izlaska ustajemo malo ranije i odlazimo na pijacu. Ima li šta lepše od subote ujutru na jednoj ovako lepoj i šarenoj pijaci. Pijaca u Trebinju ili tajne u ukusi zelene pijace trebinjske. Pored Starog Grada, manastira i vinarija, turisti u Trebinju vole da posete i čuvenu “Zelenu pijacu”. Ovo mesto već decenijama nadaleko je poznato po bogatoj ponudi najraznovrsnijih hercegovačkih proizvoda. Bilo da je zima ili leto, na trebinjskoj pijaci uvek je živo, a na bogat izbor na tezgama ne mogu se žaliti ni oni najizbiljiviji.Na trebinjskoj pijaci mogu se naći gotovo svi domaći hercegovački proizvodi od povrća i voća do mlečnih i pčelinjih proizvoda. Ipak, hercegovački sir i med turistima su najprimamljiviji. Može se tu kupiti i pasulj poljak čuveni iz Trebinja, razno bilje, čajevi, cveće, proizvodi od vune ma sve što možete, a i ne možete zamisliti.
Posle pijace se mora predahnuti u bašti platana. Kažu da nema ništa lepše nego popiti kafu pod platanima,  da u Trebinju kao da niste ni bili ako niste sedeli pod stogodišnjim platanima. A već nakon prve kafe planiraju se i dalji koraci uz šesnaest platana, koliko ih ima oko bašte „Platani“, nalaze se korzo i Trg slobode, napred je Glavna ulica, a sa druge strane platana je Stari grad.
 A u Trebinju sedeći pod platanima svaki put se setim izreke našeg čuvenog pesnika Moma Kapora, „Trebinje nije ni selo ni metropola. Ono je metafora, san! Ono je jedna svetla tačka u životu Hercegovaca, ono je mesto koje sanjaju da će se u njemu nastaniti onda kada budu ostarili. Trebinje je mediteran. Jer, dok u njemu sedite i gledate vrhove čempresa, osećate da je more iza brda. Tamo se živi kao na moru, ali nije obeščašćeno turizmom kao more“
Mi ćemo ostaviti ovaj grad za malo kasnije popodne jer smo planirali skoknuti do Dubrovnika. Možete boraviti u Trebinju i više dana i osmisliti svaki dan posebno, a stalno se vraćati u najlepše Trebinje. 


Dubrovnik

Put od Trebinaj do Dubrovnika je vrlo kratak oko sat vremena kada se brzo prođe granica, Dubrovnik je udaljen nekih 30km. Već pre granice se vidi da ste na moru ili da ubrzo stižete do njega. Grad Dubrovnik je priča za sebe. Tek kada ga ugledate i obiđete shvatite koliko je nestvarno lep. Ovaj grad je karakterističan po svojim visokim zidinama i uskim ulicama. U gradu se mogu sresti turisti iz svih delova sveta. Ima mnogo lepih mesta duž cele Hrvatske ali Dubrovnik je po svojoj lepoti jedinstven. Grad se nalazi na UNESKO-voj listi svetske kulturne baštine, Bernard Šo je nazvao Dubrovnik "Biser Jadrana"- to je već dovoljno da poželite da ga posetite. U Dubrovniku se mnogo toga može videti i posetiti, ali pošto imamo samo 7-8 sati želimo da se prošetamo samim Stradunom, uskim uličicama, po čuvenim skalinama i da popijemo kaficu na obali mora. To je dovoljno za jedan dan. 
Od čega početi ulazimo u grad iz pravca Pila i krećemo u obilazak. Da li ću baš nabrojati redom šta se sve može videti u samom starom gradu nisam sigurna, ali je ovo ono što mi je ostalo u sećanju.

Stradun

Može se reći da je to glavna ulica ili najpoznatija ulica u Dubrovniku. Mesto gde se okupljaju i meštani i turisti željni da osete duh grada. Duž Straduna se nalaze mnogobrojni kafići, restorani, poslastičarnice, radnje sa suvenirima, par menjačnica koje su obavezne za posetiti pošto se u Dubrovniku mora plaćati u kunama tako da prvo počinjemo razgled odatle.
Dalje se pružaju ulicom najveće gradske atrakcije. Palata Sponza koja je jedna od najlepših palata u gradu. Ova palata je izgrađena u 15 veku, u njoj se danas nalazi Dubrovački arhiv. Malo dalje se nalazi Crkva Svetog Vlaha koja je posvećena zaštitniku grada Dubrovnika Sv. Vlahu, izgrađena je početkom 18 veka. Nalazi se na trgu od Luže. Odmah ispred crkve Sv. Vlaha se nalazi Orlandov stub nezaobilazno mesto za slikanje turista. Ovaj stub predstavlja simbol slobode i nezavisnosti Dubrovčana. Stub je podignut 1417. godine.

Velika Onofrijeva česma ili najpoznatija gradska fontana je spomenik na otvaranje gradskog vodovoda. Fontanu je zamislio arhitekta Onofrio della Cava čije ime fontana i nosi. Izgrađena je 1348. godine. Imalia sam sreću da me po Dubrovniku provede jedan od najboljih vodiča iz Dubrovnika Ivan Vuka i zahvaljujući njemu sam grad upoznala na najbolji mogući način.

Na najprometnijem mestu u gradskom jezgru nalazi se još jedna česma. Mala Onofrijeva česma je nastala takođe kao spomenik otvaranja dubrovačkog vodovoda u 15 veku. Privlači turiste i meštane tokom vrelih letnjih dana da se na njoj osveže.

Jedna od najznačajnijih znamenistosti Dubrovnika je svakako Knežev dvor. Dvor je mešavina različitih arhitektonskih stilova. U Kneževom dvoru je bilo glavno sedište Dubrovačke Republike.
U sklopu Franjevačkog samostana koji je još jedna od atrakcija Dubrovnika se nalazi najstarija apoteka u Evropi. Apoteka je još uvek onakva kakva je bila prilikom otvaranja nije se menjala.

Ono što ne treba propustiti kada ste u Dubrovniku su gradske zidine koje su Dubrovnik proslavile širom sveta, ali zbog te slave je ulaz na njih prilično skup poslednjih par godina posle snimanja više čuvenih filmova na njima pa su fanovi okupirali zidine. Koji traže mesta tj pojedine kadrove iz omiljenih im flmova. Ali ono što se vidi sa njih je spektakularno, najlepša panorama grada, ulice, krovove i svakako more nestvarno plave boje.
Najviše volim da predahnem baš na zidinama, da uživam u plavetnilu mora malo dalje od gužve Dubrovačkih ulica prepunih turista. I obično kada je lep i sunčan dan, a u Dubrovniku retko kada da nije tako, moj deo dana izgleda ovako.

Onda se mora nešto popiti svakako. Kod mene nema razmišljanja idem na meni jedno drago mesto uvek okupano suncem. Nalazi se na litici i ima neponovljiv panoramski pogled na otvoreno jadransko more. Buža je jedan vrlo zanimljiv kafe u Dubrovniku, poznat je kao i rupa u zidu. Buža je na staro dubrovačkom jeziku bukvalno prevedeno rupa. I stvarno da biste ušli u ovaj jedinstveni cafe bar, morate proći kroz otvor u zidinama koji vodi na plažu Buža, gde se nalazi i sam cafe bar Buža. Ovde stvarno možete uživati u svoj lepoti koju pruža ova jedinstvena lokacija uživajući u svom omiljenom piću. 

Ovde stvarno možete uživati u svoj lepoti koju pruža ova jedinstvena lokacija uživajući u svom omiljenom piću. 

Posle poduze pauze u Buži krećem dalje u obilazak Dubrovnika. Odlazimo do Tvrđave Minčeta. Kula tvrđave Minčeta je najprepoznatljivija kula u sklopu dubrovačkih zidina. Sa vrha ove kule je možda najbolji pogled i vidite bukvalno ceo Dubrovnik. 


Nemam sliku baš svake tvrđave ali ih svakako treba posetiti prilikom obilaska Dubrovnika. Poznata je još i tvrđava Bokar koja je satvani deo zidina . Gradnja ove tvrđave je počela 1461. godine i trajala je nekih sto godina. Tvrđava Lovrijenac izgleda stvarno impresivno. Sa gradnjom ove tvrđave je početo početkom 11. veka, a završena u 14 veku. Ova tvrđava je nekoliko puta dograđivana. Ova tvrđava se izdiže 37 metara iznad mora. Na ovoj tvrđavi se odigravaju predstave tokom Dubrovačkih letnjih igara. Ima još jedna zanimljiva tvrđava koja danas služi kao ugostiteljsko-izložbeni prostor i prostor za različita zabavna i kulturna desevanja u gradu to je tvrđava Revelin. 
Ima još mnogo mesta koja treba posetiti u Dubrovniku to su Trg Luža i Gradski zvonik. Luža se obično gleda kao celina sa Gradskim zvonikom, tornjem visokim 31 metar. Treba obići i Dubrovačku katedralu Blažene Device Marije koja svedoči o prebogatoj istoriji Dubrovnika. Riznica ove katedrale sadrži nekih 160 predmeta iz perioda od 11-18 veka od kojih veliki deo pokauzuje koliko su vešti bili dubrovački zlatari. 
Meni jako drago mesto u starom istorijskom jezgru Dubrovnika je Srpska pravoslavna crkva posvećena Blagovestima koja se na ovom mestu nalazi od 1877. godine. U Dubrovačkoj Republici je religija zvanična bila katoličanstvo, pripadnici drugih religija poput muslimana i pravoslavaca nisu smeli noćiti unutar zidina. Prvom pravoslavnom svešteniku tek 1804. godine je dozvoljen boravak unutar zidina. U blizini sadašnje crkve možete pronaći Muzej sa vrednim ikonama i prostorije Srpske pravoslavne opštine Dubrovnik. 

Opet je vreme za pauzu i opet odlazim do meni jako dragog mesta u Dubrovniku,a to je poslastičarnica Dolce Vita. Nalazi se u starom gradu blizu Straduna ili glavne ulice, malo je zavučena, tačnije dovoljno od gužve i buke i ima najbolje palačinke na svetu. Ja uvek naručim meni najdraže sa vanilom i višnjama. 

Tek kada obiđete, doživite i vidite Dubrovnik shvatićete koliko je ovaj grad nestvarno lep i koliko je danas malo gradova koji izgledaju kao da je vreme u njima davno stalo. Harizma, magija i sveukupni utisak nakon posete ovom gradu se ne mogu opisati Dubrovnik se jednostavno mora doživeti. 

U večernjim satima odlazimo do Pila, ukrcavamo se u naš bus i prepuni utisaka se vraćamo nazad u Trebinje. Odmah odlazimo do centra da slučajno nešto ne propustimo. Kroz neobaveznu šetnju gradom upijam sve detalje da slučajno nešto ne propustim. Ulazim u kastel ili staru tvrđavu i obavezno odlazim do msta gde su najbolji ćevapi u Trebinju da večeram i krenem u istraživanje grada. 
Jako malo udaljeni jedni od drugih na nekih sto metara razmaka nalaze se Saborni hram posvećen Preobraženju, Katolička Katedrala rođenja Blažene Device Marije i Osman pašina džamija. Obavezna je i šetnja Trebinjskom parku tj jednom od najlepših parkova koji je pesnik Jovan Dučić poklonio svom gradu. Na mestu koje je omiljeno sastajalište Trebinjaca mada i turista koji posećuju Trebinje se nalaze jedan naspram drugog spomenici Njegošu i Dučiću. A iza njih se nalazi korzo i glavna ulica čija arhitektura tek po povratku iz Dubrovnika vas podseti na istu onu arhitekturu na Stradunu. 
Šta obavezno treba probatu u Trebinju. Doći u Trebinje, a ne posetiti vinarije i probati najbolja hercegovačka vina, pa veče posvećujemo tom hedonizmu. Teško se odluiti u koju od vinarija prvo svratiti. Obavezno svratimo prvo do manastira Tvrdoš koji postoji od 4. veka na ovom mestu i obavezno posećujemo njegovu vinariju koja se nalazi u okviru manastirskog kompleksa i degustiramo manastirsko vino koje je dobilo mnogobrojne nagrade širom sveta. Preporučiću vam i vinariju Vukoje koji imaju žilavku posebnog kvaliteta.


Da bi poseta Trebinju bila potpuna svakako se mora uključiti gastronomija. Kvalitet hrane je neverovatan, a pre polaska opet idemo do pijace da ponesemo za usput sve ono što smo prvog dana videli na pijaci. Kupovina na ovoj pijaci je ritual koji se ne sme propustiti. Obavezno se mora posebna pažnja posvetiti izboru sireva koje moramo poneti, med, pršut i još ponešto .... Šarenilo trebinjske pijace vas ne ostavlja ravnodušnim i svakako se možete rešiti viška novca svih valuta koje ste skupili ovih dana, euri, marke, kune, dinari čini mi se da sve primaju samo da prodaju ponešto toga dana  

Uz kombinaciju pasivnog i aktivnog odmora, tih nekoliko dana odvojenih za ovo putovanje brzo proleti. Doživi se sve ono što treba i što morate videti kada kročite u grad sunca, vina i platana. 
Za povratak smo odlučili ići preko Mostara i Sarajeva. Usput smo planirali svratiti na još par mesta iskreno se nadam da ćemo uspeti sve uklopiti u jedan dan.

Stolac 

Iz Trebinja idemo prvo do Stolca, kako sam negde pročitala a tako sam i doživela ovaj gradić "Istinski muzej pod vedrim nebom" . Ukratko se može reći ovako da je stolac skrovište pračoveka, utvrđenje Ilira, antički grad, srednjovekovni grad, mesto gde počivaju stećci, odmaralište begova, posed Austrougara i još mnogo toga ... Stolac je lepota prirode, maslina i vina, reka i slapova, starih sačuvanih objekata i ... svakako mesto koje ne zaslužuje da bude samo usputna stanica na putu ka moru. 

Kada se nađete u Stocu obavezno sedite u centar grada i popijte kafu na mastu gde se nekada nalazio stari grad. Stari grad je potpuno uništen u ratu ali je ubrzo obnovljen po starim slikama i nacrtima tako da izgleda opet kao nekadasnji stari grad Stolac. 

Posvetite ovom gradiću malo više vremena ja ga danas nemam pa nastavljam dalje, ali moram stati kod Radimlje, nekropole stećaka. Spomenika iz srednjeg veka mesto večnog počivališta pripadnika crkve bosanske. Šetnjom ovim grobljem, prisetila sam se i jednog od najpoznatijih pisaca iz ovog mesta Maka Dizdara i njegovom istraživanju stećaka i njegovih stihova, zahvaljujući njegovom unuku Gorčinu Dizdaru koji neverovatno prenosi sve naučeno o ovim spomenicima od neverovatne vrednosti za Bosnu i Hercegovinu koji su se našli i na UNESKO listi svetske kulturne baštine.

Ova ruka kaže ti da staneš
I pmno pogledaš na svoje ruke
Ona te poziva da odahneš
I zamisliš se nad svojim rukama 
( M. Dizdar)

Počitelj

Nedaleko od Stolca se nalazi meni još jedan jako interesantan grad. Tvrđava i stari grad Počitelj nalazi se u dolini Neretve i tu se nalazilo glavno uporište u odbrani od Turaka. Tvrđavu je sagradio kralj Tvrtko 1383. godine. Istorijski grad Počitelj se nalazi ispod tvrđave i ima orijentalni izgled i sada je potpuno posvećen turizmu. 
Ovaj jedinstveni gradić je uvršćen na UNESCO vu listu svetske kulturne baštine. Ovaj srednjovekovni gradić je imao mediteranski izgled, ali je nakon turskog osvajanja orijentalno peoblikovan. 

Mešavina ova dva graditeljska stila daje Počitelju poseban izgled. Počitelj je zanimljiv i poznat kao domaćin likovnoj koloniji sa najdužom tradicijom u Evropi. Ono što predstavlja problem ovog gradića je što se turisti jako malo vremena zadržavju u njemu

Vrelo reke Bune

Na putu od Počitelja prema Mostaru moramo svratiti još na jedno mesto. Vrelo Bunese nalazi nedaleko od grada Blagaja nekih 7 km pre Mostara. Vrelo ili izvor reke Bune je jedno od najvećih vrela u Evropi. U jednoj sekundi izvor daje 30 metara kubnih vode. Mesto na kom voda izvire je mani posebno interesantno iz dubine pećine u visokoj klisuti, jednostavno neponovljiv prizor i dožvljaj. 
Pored samog izvorišta se nalazi Tekija, građevina sagrađena ustarom Balkanskom stilu. Ova građevina je tako dobro uklopljena u ambijent i okruženje da stvara utisak neodvojivosti čitavog kompleksa od okoline. Tekiju su izgradili Derviši. 
Posebnu atrakciju predstavlja plovidba čamcem unutar pećine gde izvire reka. 

Mostar 

U Mostaru se mnogo toga može videti jer se većina znamenitosti Mostara nalazi u starom gradu koji potiče iz perida vladavine Turaka i stari grad je oduvek bio glavna atrakcija Mostara. Obilazak od par sati je savim dovoljan da se poseti većina turističkih znamenitosti. U starom gradu ima i mnoštvo kafića i restorana u kojima možete predahnuti ukoliko se umorite.
Primamljivi šarm starog grada vas prosto zarobi i tera vas da u šetnji upijate zvukove i uživate u pogledu. Za razliku od većine velikih gradova u Mostaru možete satima sedeti u kafiću i piti kafu ili vaše omiljeno piće satima i niko vas neće popreko gledati ili zamoliti da odete ako zauzimate o mesto već duže vreme a davno ste popili vase piće. U starom gradu još uvek vredno rade mnogobrojne zanatlije, a imate i dosta izvanrednih antikvarnica i suvenirnica. 
Najstariji lučni most u Sarajevu nije ovaj koji dominira na svim slikama Mostara nego mala Kriva ćuprija koji se smatra da je izgrađen kao proba pre izgradnje Starog mosta ovaj most je podignut 1558 godine na reci Radobolji, a Stari most na Neretvi je izgrađen 1566. godine. Ovaj most čim je sagrađen stekao je titulunajvećeg arhitektonskog dostignuća izgrađenog za vreme turske vladavine na Balkanu. Bez obzira koliko ste puta prešli most, svaki prelazak je uzbudljiv događaj. Ovaj sadašnji most je izgrađen po uzoru na prvobitni most koji se nadvijao nad Neretvom pre četiristotine godina, a koji je izgrađen prema projektu Hajrudina, učenika jednog od najvećih turskih graditelja Kodže Mimara Sinana. Najveća atrakcija za posetioce Mostara su čuveni skokovi sa Starog mosta. Ovog puta smo imali sreće i uhvatili jedan skok. 

Mostar nas uvek oduševi i umori. Ubrzo sedamo da se osvežimo u jednom od mnogobrojnih lokala i prepuni utisaka planiramo da krenemo dalje. Preporuka da u Mostaru probate i čuveno Mostarsko pivo i naravno ćevape pa onda da kada svratite u Sarajevo presudite koji su bolji. Ja volim pauzu na ćevape napraviti nedaleko od mosta u Hotelu Almira kod naše prijateljice Amire koja i pored toga što je odličan vodič za Mostar ima možda nabolju kuhinju u svom hotelu Amnira. Topla preporuka.

Konjic

Iz Mostara krećemo put Sarajeva i na kratko svraćamo u Konjic. Konjic je još jedan interesantan grad u Bosni. Stari grad u Konjicu je veoma lep za šetnju. Ljudi u Konjicu su veoma prijatni i ljubazni. Dok ste u Konjicu, obavezno prošetajte obnovljenom Kamenom ćuprijom. Čupriaj je sagrađena 1682. godine, ali je srušena 1945. prilikom povlaćenja nemačke vojske. Isto se desilo i sa užičkim Kasapčićem mostom, ali su ljudi u Konjicu njihov most obnovili 2009. godine.

Kada ste već u Konjicu topla preporuka je da obiđete Titov Bunker koji je bio vešto skrivana tajna čeitavih pet decenija. Za sam projekat izgradnje znali su po službenoj dužnosti samo četvorica komadanata tadašnje Narodne armije. Bunker je izgrađen za slučaj opasnosti od atomskog udara, mogao je odgovoriti na udar jačine 20 kilotona. Najznačajniji mesta u bunkeru su blok komunikacije, Titov blok, pluća obekta, klima, cisterne za naftu i vodu. 

Sarajevo

Putovanje nastavljamo preko Sarajeva ka Užicu. Sarajevo često posećujemo tako da sada atrakcije ostavljamo po strani i pravimo jednu večernju pauzu u Sarajevu. Večernja šetnja Sarajevom je nešto što takođe treba doživeti i videti. Obavezna pauza u Kući Sevdaha i povratak kući. 
Sarajevo uveče izgleda potpuno drugačije evo par sličica u prilogu. 


Ova tura je osmišljena da se bar na trenutak ili bar na par dana vratimo u neka ne tako davna vremena koja su naši stari imali pre dve tri decenije. Tada su ove ture bile obavezne na ekskurzijama. Sada obilazimo tri države ali podjednako uživamo kao i oni nekada. Prošli smo kroz tri dana mnogo toga u Dučićevom Trebinju smo ispijali kaficu ispod Platana, pazarili na Trebinjskoj pijaci, pa išli put Jadrana do prelepog Dubrovnika, pa šetali Stradunom, onda smo degustirali vino u manastirskoj vinariji manastira Tvrdoš, obišli stari zamrli grad Počitelj, šetali se Mostarskim mostom i završili u Sarajevu. Mnogo toga videli i doživeli i vratili se prepuni utisaka kući.
Do sledećeg putovanja i priče vaša Buba :)


понедељак, 11. децембар 2017.

Tunis putovanje koje se ne zaboravlja



Prošlo je već nekoliko godina od moje poslednje posete Tunisu. Nikako nisam stizala da napišem i sredim utiske o ovoj zemlji. Evo sada pregledam slike i reših da obnovim uspomene. Ovo nije bilo klasično letovanje već prelepo putovanje gde smo u nekih osam dana pokušali obići i videti što više od toga što nam Tunis nudi. Putovali smo u martu i mislim da je tada idealno posetiti ovu zemlju, nisu velike vrućine, a kada krenete iz Srbije sa -10 i dođete u Tunis na +18 svakako da prija. E sad odakle početi. 
Tunis mi iskreno nije bio toliko interesantan i nije me toliko privlačio kao ni Istanbul iz prve, ali definitivno sam ga zavolela onog momenta kada sam sa aerodroma krenula ka hotelu. 
Sleteli smo u mesto Monastir i već se spremili za pravu avanturu, ono što smo sve planirali da obiđemo za osam dana svakome bi trebalo bar petnaest ja sad neću baš ići onim redosledom i po danima kako smo šta obilazili, ali ću pokušati da nabrojim i opišem sve ono što mi je stavilo najupečatljiviji utisak.

Od mesta na mapi smo obišli glavni grad Tunis naravno, a onda polako obišli sva ona turistička mesta koja privlače goste želje odmora koji žele da zaborave probeme svakodnevnog života. One koji žele da u miru suncu, moru i dobrom vinu uživaju i odmaraju. A onda smo nastavili u obilaske mesta za avanturiste krenuli smo put Sahare i tvrdim da svi oni koji su bili u Tunisu, a nisu otišli do Sahare, da se voze džipovima po peščanim dinama, da jašu kamile kao da nisu ni bili u Tunisu. 
Tako da smo za svega par dana obeležili  Monastir gde smo sleteli, pa nakon toga glavni grad Tunis, i Sidi Bu Said, a onda letovališta Hammamet, Yasmin Hammamet, Sus, Mahdiju, Port  El Kantaoui      ( koji se mini iskreno najviše svideo), a nakon toga smo krenuli ka Sahari. Usput smo posetili El Jem, Matmatu, oazu Šebika, Touzer, Šat Džerid... Tako da smo za sedam noći, osam dana napravili nekih 1500 kilometara verovali ili ne. 
E sad polako kreće avantura ....



Tunis kao zemlja boja i kontrasta pravi je izbor za svakoga. Bez obzira šta ko voli ovde će naći ono što mu odgovara od Sredozemnog mora, širokih peščanih plaža, turističkih mesta, do peščanih dina, neverovatnih oaza do ostataka drevnih civilizacija. 

Let od Beograda do Tunisa traje negde oko dva sata. Odmah čim izađete iz aviona oseća se vrelina pustinje iako dolazimo u martu mesecu, iskreno ne znam kakav je osećaj u vrelim letnjim mesecima. Pošto sam do tada uvek obilazila Evropu obuzeo me je neki čudan osećaj pri prvom dodiru sa afričkim tlom. Imala sam neki čudan osećaj dolaska u nepoznato. Međutim čim smo prošli pasošku kontrolu i sreli se sa našim vodičem koja godinama živi dole sve mi je bilo lakše.

Smestili smo se u hotel, odmorili i već ujutru krenuli u obilazak. Naravno u hotelu je sve bilo uključeno u cenu. Ono o čemu ću najmanje pričati u ovom blogu je svakako hrana. Hrana u Tunisu nije bila loša može se reći da je odlična u svim hotelima, ali u svakom jelu se oseća neki začin koji meni iskreno nije prijao tako da sam uglavnom bila na voću tih osam dana. 

Glavni grad Tunis 

Dolazimo u centar modernog Tunisa, prvo smo prošli kroz deo grada u kome su smeštene ambasade brojnih država. Grad se satoji od starog arapskog i modernog novog dela grada. Leži na obali pitke lagune El Bahira ili kako sam ja razumela jezero Tunisa. Stari deo grada se zove Medina tunis to je arapski deo gde se nalaze brojne džamije, islamski univerzitet i druge zgrade koje su sve zajedno stavljene na UNESCO listu svetske kulturne baštine jos 1979. godine.U Medini se nalazi najstarija džamija u Tunisu koja je izgrađena do 732. godine i zove se Džamija Zajtuna. 
U centuru grada se oseća i vidi po građevinama da su grad i sam Tunis bili francuska kolonija. Po širokoj aveniji Habiba Bourguibe sa drvoredima se to naročito može osetiti, a aveniju krasi sat i katolička crkva koja vrlo zanimljivo izgleda. 
Na kraju ove moderne avenije se nalazi Medina. Medine su nekada štitile gradove od neprijateljske vojske, a sada su glavne tržnice ili pijace. Ovde ne kupuju samo turisti već i lokalno stanovništvo, pa je zbog uskih ulica često velika gužva. Kao i u većini arapskih zemalja i ovde je osnovno pravilo kupovine cenkanje. Oni veštiji u tome mogu cenu spustiti  po dva tri puta. 
Medina u glavnom gradu je prepuna štandova, koji su jedan do drugog načičkani po već pomenutim uskim ulicama. Odjednom sve moderno nestaje i nalazite se u potpuno drugačijemm ambijentu, okruženi šarenilom robe i trgovcima koji vam nude najrazličitije stvari. Već pomalo umorni svim šarenilom i gužvom napuštamo Medinu i nastavljamo dalje sa obilaskom.


Kartagina i nacionalni muzej 

Pre nego što smo posetili drevnu Kartaginu otišli smo do Nacionalnog muzeja Kartagine. Zgrada muzeja  je prelepa bela građevina. Najzanačajniji eksponati su mermerni sarkofazi sveštenika iz 3 veka pre nove ere koji su pronađeni u nekropolama Kartagine. Takođe i mozaici uključujuć "Damu iz Kartagine", velika zbirka rimskih amfora. Pored eksponata iz rimskog perioda ima i eksponata iz vizantijskog perioda uglavnom mozaici.. 


Iz muzeja polazimo ka čuvenoj drevnoj Kartagini. Ruševine Kartagine se nalaze na obali Tuniškog jezera. Kartagina je bila veliki i bogat grad i sedište moći Mediterana. Hanibalova invazija na Italiju je rezurtirala pobedom Kartagine u bici kod Kane što je dovelo u pitanje nastavak rimsle vladavine nad Italijom. Nakon trećeg Hunskog rata grad je uništen od strane Rimljana 146 gonine pre nove ere. Grad je tada spaljen do temelja, oni koji su napad preživeli prodati su u roblje, a zemlja je preorana i posuta sa soli da ništa više ne bi moglo rasti na njoj. Nedugo potom Rimljani su odlučili podići svoj grad na ovom mestu. Rimska Kartagina je postala drugi po veličini grad u Zapadnom Rimskom Carstvu i centar hrišćanstva u afričkom području. Kartagina je konačno uništena u 7 veku pod invazijom Arapa, posle čega se na postojećim ruševinama nikada više nije uzdigao grad. 


Sidi Bou Said

 Obavezno kada se posećuje glavni grad treba posetiti i takozvani plavo beli grad. Ovo predgrađe Tunisa poznato je po svojoj plavo-beloj arhitekturi. Grad je sam po sebi turistička atrakcija, a prepoznatljiv kolorit dobilo je 1920. godine zahvaljujući jednom francuskom slikaru. Slobodno vreme možete iskoristiti za šetnju uskim uličicama na kojima su trgovci naravno postavili tezge sa zanimljivim suvenirima, a takođe je vreme za kaficu. 


Najposećenija turistička mesta za odmor

Tunis  se proteže na oko 1300 km, a mnoga letovališta su svetski poznata Yasmine Hammamet, Sus, Port El Kantaoui..

Yasmine Hammamet 

Ovo je mesto za letovanje za sve one koji ne žele mnogo da se susreću sa lokalnim stanovništvom. Ovo mesto se sastoji uglavnom od hotela, tačnije mnogo hotela i pešačke zone. Svo je čisto, sređeno. Plaže su široke lepe peščane, velike, ali mi samo mesto nema nekog duha. Prosto ovakve plaže, sređene hotele, velike komplekse bazena imate svuda po svetu. Ako smo već u Tunisu želimo osetiti taj duh orijenta. Yasmin Hammamet je tipično turističko mesto nema neke atrakcije niti kulturnoistorijske spomenike. Na samoj plaži postoje varijante da platite za različite sportove na vodi, a česti posetioci su trgovci koji prodaju voće, marame, cigarete, jasmin...



Sus 

Nekadašnje piratsko uporište, a sada jednood omiljenih letovališta brojnih turista. Sus je glavna luka Tunisa i jedan od najstarijih gradova zemlje sa autentičnom medinom koja je pod zaštitom UNESCO. Plaže su skoro iste kao u Yasmin Hamametu, more tirkizno plavo, čisto. Plaža se pruža do meni omiljenog mesta ka marini Port El Kantaoui.

Port El Kantoui

Ovo mesto je izgrađeno ne tako davne 1979. godine pa koga zanimaju iskopine nedaleko je Sus nekih 10km. Port El Kantaoui osim obilja restorana ima i ogromnu marinu sa luksuznim jahtama, dobro je znati da se imate gde parkirati ;) A ako su peščane plaže ono što volite, svaka destinacija na moru u Tunisu je dobar izbor, ali Port ima neku dušu. Ceo gradić je sagrađen po uzoru na tradicionalne tuniske kvartove, sa lukovima i uskim uličicama.

Sada kreće prava avantura 


Krećemo ujutru rano, trebaju nam dva dana da obiđemo ono što smo isplanirali. Ne planiram da dane provedem izležavajući se na plaži. Ova tura koja traje dva dana obilazi veliki deo Tunisa. Prvo mesto na koje nailazimo je El Jem. 

El Jem

Grad se nalazi u unutrašnjosti Tunisa, vrlo neobično mesto. Rimljani su ovde napravili koloseum koji je treći po veličini na svetu. Koleoseum je sagrađen na nekadašnjem kartaginskom naselju, i danas je čuven ceo El Jem po najimpresivnijim rimskim građevinama u Africi. U gradu se pored Koloseuma nalaze i Afrička kuća i gradski muzej. 
Amfiteatar ili Koloseum El Jem predstavlja jednu od najvećih rimskih zaostavština u Tunisu. Izgrađen je negde oko 230. godine i mogao je da primi oko 30.000 ljudi. Ovaj Amfiteatar zapravo nikada nije do kraja završen. Postoji priča da je Amfiteatar bio povezan tunelom sa  gradom na obali Salakta, tako da su branioci zezali arapske vojnike tako što su sa zidina Koloseuma bacali na njih svežu ribu, pokazujući im tako da od predaje zbog gladi nema ništa. 

Matmata

Na putu za berbersko selo Matmatu prolazimo pored prilično dobro očuvanih bunkera Afričkog korpusa. U ovom selu i danas žive berberski stanovnici u kućama koje su ukopane u zemlju. Kuće tj po nekoliko prostorija je ukopano u zemlju i tu ljudi na potpuno isti način žive još od rimskog perioda, kada su se morali skrivati pod zemljom od nepadača koji su ubijali sve pred sobom. Ove građevine su otkrivene tek 1967. godine. Ove kuće su neobične i jako prijatne za život u toku velikih letnjih vrućina u Tunisu jer je temperatura u njima tokom cele godine 17 stepeni. 

Douz

Iz Matmate putujemo dalje prema gradu koji se nalazi na samom početku prave pustinje. Grad je smešten u oazi. Ova oaza je dosta velika i ima oko 500.000 palmi. Grad  živi od turizma jer se nalazi na samom ulazu u Saharu i nezaobilazno je mesto za sve turiste. Ovde se najbolje može okusiti ukus Sahare. Na 50 km od nas se nalazi prava pustinja i jedva čekam da dođem do nje. 

Sada kreće prava avantura. Idemo da jašemo kamile. Oblačimo dugačku beduinsku haljinu i onda idemo do kamila. 

Kod podizanja kamile obavezno vodite računa da ne padnete na glavu jer se ona diže prvo zadnjim nogama. To sam preživela, ali pitanje je da li će moja kamila na kraju preživeti. Kamile obično odmaraju tako što se spuste na prednje noge, a moja jadna se samo izvrnula na pauzi izgleda da joj je bio baš težak dan ;)

Sve u svemu vrlo zanimljivo za početak avanture. Stvarno smo uživali u jahanju kamila kao i pauzi u sred pustinje. 

Već umorni vraćamo se u hotel u našoj oazi. Samo mesto nije nešto naročito interesantno al je hotel jako dobar tako da smo veče proveli u bazenu.
Rano ujutru ustajemo i krećemo da gledamo izlazak sunca na najvećem salnom jezeru Šat El Džerid. Gde god pogledate vidite nepreglednu pustoš. Iskreno zamišljala sam duboko plavo jezero, ali sam se prevarila. Ovde ustvari nema jezera, tu je nekada bilo more koje se povuklo, a iza njega su ostala jezerca. E sad ova jezerca se nalaze u kanalima, a njih i sa jedne i sa druge strane uokviruje put, dug asfaltni put. Ovde se u prilici da za nekoliko dinara kupite originalni suvenir, pustinjsku ružu koja je nastala kristalizacijom soli pomešanom sa peskom. Takođe vas ovde čekaju prodavci najboljih urmi na svetu. 

Sfax

Sfax ima jednu od najočuvanijih medina u Tunisu, tu je sniman i film Engleski pacijent. Grad se nalazi na istočnoj obali Tunisa. Grad je drugi po veličini u Tunisu. Nije klasična turistička destinacija, nema toliko gužve. Šoping je ovde dosta bolji i povoljniji jer je namenjen Tunižanima.

Vozili smo se džipovima po pustinji dva dana, sad da li ću baš redom nabrojati mesta nisam sigurna, ali ovo je ono što se može videti za ova dva dana na izletu. Počev ol El Jema pa sada dalje. 

Obiđite planetu Tatuin u Tunisu

Ako ste ljubitelj serijala Ratovi zvezda onda je Tunis prava destinacija za vas. delovi filmova Džordža Lukasa su snimljeni u Tunisu, a ostaci scenografije se i danas mogu posetiti. Nepregledna pustinja i kuće ukopane u zemlju stvorili su idealnu lokaciju za Ratove zvezda. 


Šebika oaza

Ovo je moja oaza iz mašte. Kozja staza, uzbrdice i nizbrdice oko kojih su nepregledne planinske stene i onda vam pred očima "pukne" pogled kamen okružen palminim drvećem. Pokušavala sam da zamislim oazu i ona je izgledala baš ovako. Malo mi uživanje kvare arapi koji tu i zalutalim turistima pokušavaju prodati pustinjsku ružu, ametist, raznu bižuteriju... Slike govore više od reči 

Jahanje kamila u zalazak sunca, druženje sa nomadima uz logorsku vatru, poseta Berberima koji još žive ukopani u pesak, vožnja džipovima po dinama, samo su deo ove avanture. Topla preporuka za sve neverne tome za posetu Tunisu. Do sledeće priče Vaša Buba :)


Sofija - šetnja kroz istoriju

Da vam iskreno priznam mnogo sam na putu, lepo vreme mami napolje i malo sam se ulenjila da pišem. Skoro sam opet bila u Sofiji i pošto m...