четвртак, 13. септембар 2018.

Sofija - šetnja kroz istoriju


Da vam iskreno priznam mnogo sam na putu, lepo vreme mami napolje i malo sam se ulenjila da pišem. Skoro sam opet bila u Sofiji i pošto me ljudi stalno pitaju šta više radim tamo, šta  ima u toj Sofiji, obično ljudi Sofiju i Bugarsku pamte po šverc turama devedesetih i pijaci Ilinci. Sada je Sofija moderana evropska prestonica, lepo uređenih fasada i istorije na svakom koraku. Pokušaću da prenesem malo utisaka od pre par dana.


Sofija je grad koji raste ali ne stari to sam negde pročitala i iskreno to je i tačna izreka. Grad broji negde oko 1.370.000 stanovnika, jedan je od najstarijih evropskih gradova. Mislim da je ovo jedina prestonica u Evropi kroz koju ne protiče reka. Najveća Bugarska reka Iskar teče nekih petnaest kilometara severoistočno od grada.

Staro ime grada Serdika po tračkom plemenu Serdi. Huni su je uništili 447. godine. Obnovio je Justinijan. 809. godine je zauzimaju Bugari i nazivaju Serdec. Kasnije dobija ime Sofija po crkvi Sv. Sofije. Sofiju arheolozi nazivaju i 14. metara istorije, zbog arheoloških slojeva dubokih i do 14. metara. Grad je osnovan pre 7000 godina. 


Šetnju uvek počinjemo od Crkve Aleksandra Nevskog. Tu se parkiram i krećem u podužu šetnju Sofijom. Obično se ne šeta tako dugo, ali Sofija ima mnogo toga da pokaže na malom prostoru i moguće je pešice obići sve najznačajnije u centru. Hram od koga počinjemo šetnju je posvećen Ruskom princu . Sam hram je izgrađen na najvišem mestu u centru grada na jednoj od najviših tačaka. Jedna od najvećih kupola u pravoslavnoj Evropi. U kripti se nalazi jedna od najznačajnijih  kolekcija ikona. Pored Nevskog hram je posvećen i ruskim vojnicima poginulim u rusko-turskom ratu 1877-1878. tada je Bugarska oslobođena od Turske vlasti. Sam stil gradnje je novo-vizantijski. Jedan je od najvećih pravoslavnih hramova na Balkanu (drugi po veličini, posle Hrama Svetog Save na Vračaru). Levo od oltara se nalaze mošti Aleksandra Nevskog - poklon Rusije. U hramu se ne može fotografisati, mora se platiti tako da imam samo sliku spolja. 





Odmah pored hrama, tačnije prekoputa se nalazi zgrada patrijaršije u Sofiji. Arhitekte Petko Momčilov i Jordan Milanov 1909-1910. Ova zgrada je sedište Svetog sinoda Bugarske pravoslavne crkve.


Spomenik neznanom junaku sa večnom  vatrom se nalazi odmah preko puta Sinodne palate uz crkvu Svete Sofije. Na ovom spomeniku se prepliću dva rata. Tekst koji je ispisan je spomenik I svetskom rau, a večna vatra je spomenik iz II svetskog rata. Oba spomenika su psvećena narodno-oslobodilačkim borbama. Arhitekta ovog dela je Nikola Nikolov, a skulptor Ljubomir Dmitrov, spomenik neznanom junaku.


Lav kao simbol Bugarske države. Bugarska ističe lava kao svoj simbol, iako koliko ja znam nemaju nijednog lava na svojoj teritoriji, isti taj lav im je i na grbu države. Skulptor ovog lava je Andrej Nikolov, a spomenik je podignut 1933. Odmah iza lava se nalazi crkva Svete Sofije, a sada ćemo malo nju da posetimo.


Ova stara dama ili crkva Svete Sofije je interesantna iz više razloga. Ona je obnovljena 1980 godine da izgleda kao stara. Veliki deo ove crkve je bio trajno uništen što zbog prirodnih katastrofa što zbog turskih napada. Prva interesantna stvar vezana za ovu crkvu se desila u XV veku kada su Turci došli u Sofiju. U Bugarskoj oni crkve nisu trajno rušili kao kod nas nego su ih pretvarali u džamije. Ovo je najpoznatija crkva bila u Sofiji i na teritoriji Bugarske, pretvorena je u džamiju i bila je džamija skoro III veka. Međutim jednog dana u toku namaza, došlo je do jakog zemljotresa. Taj zemljotres je urušio crkvu, tačnije tada džamiju toliko da su svi koji su se našli tada u njoj poginuli.
Nedugo polse zemljotresa turci su rešili da je obnove, tada je odlučeno da će se koristiti kao džamija samo u izuzetnim prilikama zato što se nalazi na hrišćanskoj zemlji.  Čim je završena gradnja, za manje od mesec dana došao je paša koji je bio zadužen za ovu oblast, došli su na namaz u džamiju, desio se ponovo zemljotres, paša i dosta ljudi je poginulo, crkva tačnije džamija se delimično urušila.


Još jedna zanimljivost vezana za ovu crkvu je upravo ovo zvono. Čim su crkvu pretvorili u džamiju morali su izmestiti zvono. Zvono na crkvi je simbol hrišćanstva i nešto po čemu su crkve poznate. Prvo skidaju krst pa zvono. Ono što je bilo dozvoljeno tadašnjem sveštenstvu da zvono odnesu gde žele i da ga sklone a da to ne može biti crkva. Tako da su se sveštenici odavde dosetili da zvono ne bude u crkvi ali da bude blizu crkve, postavili su ga u guste krošnje drveta i tu se očuvalo do danas.

Još jedna zanimljivost ove crkve je da se ispod nje nalaze ostaci stare Serdike koje možete videti kada uđete u sam hram kroz delove staklenog poda, ali se i prošetati hodnicima ispod.


Vraćamo se pored zgrade patrijaršije i crkve Aleksandra Nevskog pa se spuštamo putem od žute cigle, meni najsličnijeg putu iz čarobnjaka iz Oza pored Narodnog Sobrania ili parlamenta. Ova zgrada je sedište bugarskog parlamenta, ako sam dobro razumela zgrada Skupštine Republike Bugarske, a natpis na zgradi znači  "Snaga je u jedinstvu". Arhitekta ove zgrade je Konstantin Jovanović.
Ova zgrada je zgrada običnog sobranija ili Narodnog sobranija. Bugarska ima dvodomnu skupštinu, ima obično i Veliko sobranije.
Prolazimo i pored zgrade bugarske akademije nauka i dolazimo do  prelepo uređenog trga. Parlamentarni trg, nalazi se u središtu Sofije.


Na sredini trga se nalazi bista Caru oslobodiocu. Na spomeniku piše "Caru oslobodiocu zahvalna Bugarska". To je posveta Aleksandru II ruskom caru koji je komandovao, čija je vojska oslobodila Bugarsku od Turaka. Ovu statuu je napravio 1903. godine Arnoldo Zocchi poreklom iz Firence. Sama statua je visoka 12m. Sem samog cara na statui se nalaze i skulpture vojskovođa Bugarske vojske iz perioda oslobođenja Bugarske, a predvodnik svih na spomeniku je grčka boginja Nika, boginja pobede. Sam spomenik je napravljen 1903, ali je otkriven tek 1907, neke 4 godine kasnije. Tadašnji bugarski pretedent na presto, a kasnije i bugarski car Ferdinand je bio pro austrougarski orijentisan tako da je maksimalno odugovlačio sa otvaranjem tj otkrivanjem ovog spomenika. Na kraju ga je ipak on lično otkrio.


Nedaleko od trga, nalazi se još jedan ruski detalj u ovom gradu. Pravoslavna Ruska crkva Svetog Nikole ili Nikolaja Čudotvorca. Završena je 1914. godine. Sama crkva je napravljena za potrebe Rusa koji su živeli ovde. Izgradnju crkve je finansirala ruska vlada da bi Rusi koji žive u Sofiji mogli da se mole jednom od svojih svetitelja. U kripti crkve se nalazi grob ili mošti Svetog Serafima Sarovskog.
Zvona  na crkvi svih šest su poklon Ruskog cara Nikolaja II. Unutrašnje freskoslikarstvo je radio Vasilije Perminov. Crkva je visoka 14 metara i jedna je od najbogatijih u Sofiji iako tako mala.


U šetnji prolazimo i pored zgrade kluba vojske. Ova zgrada je građena u duhu Bečkog baroka. Na ovom mestu se održavaju balovi i koncerti klasične muzike već godinama. Arhitekte ovog zdanja su Nikola Lazarov i Fridrih Grunanger. Zgrada je iz 1903. godine.


Kada skrenemo kod kluba vojske levo ka parku. Upravo u paku ugledaćete jednu od možda najlepših građevina u Sofiji. Ova zgrada je centralno pozorište Bugarske ili narodni teatar "Ivan Vazov". Ovo pozorište je osnovano u Bugarskoj 1904. godine. Prva Bugarska pozorišna grupa se zvala "Suze i smeh", a vodio je  Ilija Šišmarov. To pozorište i danas postoji, ima svoju posebnu zgradu, ali vremenom je ta pozorišna grupa postala Državni teatar Bugarske. Inače ova zgrada o kojoj sada pišem je sagrađena 1907. godine i otvorio je lično bugarski budući car Ferdinand.
Dvojica arhitekata koji su je sagradili bili su čuveni austro-ugarski majstori koji su sagradili više od 40 teatara širom Austro-ugarske monarhije. Njihova imena su Felner i Helmer isti oni koji se pominju i u Temišvaru koji su napravili čuvenu zgradu Opere u Temišvaru, u Segedinu zgradu teatra...
U Bugarskoj je jedino ovo zdanje koje su oni sagradili. Pozorište nosi naziv Ivana Vazova od 1962. godine, popšo je on te godine preminuo.

Ova kompozicija iznad samog ulaza u pozorište, predstavlja boga Apolona okruženog muzama umetnosti. Ono što se meni sada iskreno ne sviđa je dodatak na ovoj kompoziciji prilikom rekonstrukcije fasade 2010. godine. Tada su dodati ovi zlatni delovi. Kod arhitekata Felnera i Hemlera nikada nije postojalo na fasadama što bi se moglo lako ukloniti, tako da nisu postojali ni ovi pozlaćeni delovi. Po mom mišljenju je malo narušena originalna fasada, ali sada je to moje mišljenje.
Samo pozorište je jako dobro i veliki broj ljudi iz južne Srbije dolaze na predstave i opere u sezoni.


Šetajući kroz park idemo ka novim zgradama u Sofiji, i prva na koju nailazimo je zgrada Bugarske narodne banke.


Iza banke se nalazi arhitektonski sklop od tri zgrade socijal-klasicizma iz 1950. godine. Largo kompleks je sagrađen posle II Sv. Rata, tada je ceo ovaj deo grada sravnjen sa zemljom. Tokom radova otkriveni su ostaci stare Serdike, kao i još jedna zanimljiva crkva, crkva Svete Petke Samardžijske o kojoj ću malo opširnije pisati. Danas je ovo najreprezantativniji primer soc-klasične arhitekture u Evropi. Ovde se nalazi Parlament, savet ministara i predsednička palata ( a u njenom dvorištu je Rotonda Sv. Đorđa i o njoj ću uskoro malo opširnije pisati). Tu se nalazi i hotel Šeraton, Ministarstvo obrazovanja.
Ali i pored toga što su hteli sve da sruše neki ostaci istorije na mestu današnjeg Laga govore nam da je i pre soc-komunizma tu postojalo nešto veliko. Da su postojala vredna mesta koja su opstala i do danas.

Jedno od takvih mesta je upravo nekadašnja Buyuk džamija, a sada Nacionalni Arheološki muzej. Sadašnja zgrada muzeja je sve do 1908.godine  godine bila džamija, tada je odlučeno da se ova najstarija džamija u Sofiji iskoristi kao sedište arheološkog muzeja. Zgrada u kojij je bila Buyuk Džamija, a sada arheološki muzej  je napravljena 1494. godine. Trebala je biti srušenakada i sve okolne građevine prilikom izgradnje Lago kompleksa, ali je sačuvana samo bez minareta.
Stalna postavka podrazumeva da je na dva nivoa postavljeno oko milion predmeta iz svih perioda istorije Bugarske od praistorije pa do današnjih dana.


Tačno preko puta ulaza u arheološki muzej se nalazi Rezidencija predsednika Bugarske. Tu se nalazi počasna straža koju turisti dolaze da vide i uživaju u njihovom defileu prilikom smene.


A kada se prođe u dvorište Rezidencije predsednika Bugarske, pored počasne straže ugledate jednu prelepu sačuvanu građevinu. To je Rotonda Svetog Đorđa. Ovde je pored ove crkve nekada u IV veku bila rezidencija čuvenog cara Konstantina, vizantijskog vladara, kojim se i mi ponosimo da je rođen u Nišu. Ova crkva koju sada vidimo je obnovljena kada i crkva Svete Sofije o kojoj sam pričala nekada na početku ove priče 1980. godine. Ona je podignuta na temeljima stare crkve. U crkvi počiva zaštitnik Bugara, najveći bugarski svetac Sveti Jovan Rilski. Oko cele crkve su ostale očuvane stare ulice Serdike.


Kada izađemo iz dvorišta Rezidencije Bugarskog predsednika, na drugi ulaz prvo što će nam upada u oči je svakako ovaj kip. Kip Svete Sofije-zaštitnice države, predstavlja maldu ženu sa krunom na glavi, koja u desnoj ruci drži lovorov venac, a na levu ruku joj je sletela sova - simbol mudrosti.



A ispod kipa Svete Sofije, nalazi se ova neobična crkva. i još ostataka Serdike. Ova crkva tačnije hram Svete ptke Samardžijske niko nije uspeo da sruši do sada. Ni razne horde, ni razni osvajači, a ni komunisti kojima je najviše smetala jer se upravo nalazi pored novog kompleksa Lago o kome smo pisali. Ono što su oni svakako nameravali da urade da bi sagradili ove nove zgrade, da bi sredili centar grada, moralo je prvo sve ovo staro da se pruši. Vođa arhitekata nije mogao da veruje da je sve ostalo srušeno a da crkva jednostavno ne može da se poruši. Među radnicima su kružile priče da se čudne stvari dešavaju svakome ko pokuša da ošteti neki deo crkve, svaki od njih je neku nesreću doživeo. Za to su vezivali bes, tačnije srdžbu Svete Petke koja je jedna od najvećih svetica kod Bugara. Sam vođa se iznervirao seo u bager i krenuo da ruši crkvu, međutim bager se ugasio. Pošto nije uspeo da ga upali ponovo, uzeo je čekić i počeo da razbija  kamen crkve. Kada se vratio kući, baš toga dana su njegovi najbliži trebalo da se vrate sa odmora kući, kažu da je cela porodica poginula na putu pred samu Sofiju.


Nedaleko od Svete Petke Samardžijske se nalazi se javno kupatilo. Arhitekte su Petko Momčilov i Jordan Milanov. Rađeno je u stilu secesije od 1908 do 1913 godine. Kupatilo je danas muzej istorije Sofije. Odmah pored se nalazi i Banja Baši džamija od koje sam na žalost izgubila sliku.


Najzanimljivija od svih crkava koje sam do sada obišla u Sofiji je svakako Crkva Svete Nedelje. Ova crkva je građena još u X veku. Građena je od materijala koji nije toliko čest u Bugarskoj. Od istog kamena je građen most Mehmed Paše Sokolovića ili Ćuprija na Drini u Višegradu. Ova crkva je više puta rušena. Poslednja obnova je bila 1898. godine. Najgori momenat u istoriji ove crkve se desio 16. aprila 1925. godine kada su pokušali da ubiju tadašnjeg vladara cara Borisa zato što je sa vernicima prisustvovao ovde na bogosluženju.
Tom prilikom su komunisti zapalili crkvu, crkva je dosta stradala i tom prilikom je više od 150 ljudi poginulo.
Ipak ono po čemu je ova crkva najviše poznata jeste njen još jedan naziv zove se i Crkva Svetog Kralja. U pitanju je naš kralj, kralj Srbije Milutin Nemanjić koji je ovde sahranjen. 1460. godine njegove mošti su iz manastira Banjsko prenete ovde. Zato što je godinu dana pre toga tačnije 1459. godine Srbija pala u Turske ruke, tada je palo Smederevo,pa da bi se izbegla sudbina moštiju Svetog Save zato je prenet ovde. Bugarska crkva je tek 2006. godine donela odluku da se samo deo moštiju može preneti u Srbiju, kada kripta u Hramu Svetog Save na Vračaru bude gotova, da bar deo njegovih moštiju počiva kraj ostalih Nemanjića.



Kada završimo sa obilaskom vreme je za predah i ručak. Ja svim mojim putnicima preporučim ovo zanimljivo mesto odmah preko puta crkve Svete Nedelje u pitanju je "Happy Bar and Grill", mnogo je dobar, hrana je odlična, povoljan je. Ambijent je takođe jako lep i imaju odličnu baštu.



Kada krenete iz restorana pored ove Svadbene palate ulazite u Vitoša ulicu. To je pešačka zona sa brojnim radnjama, menjačnicama, kafićima. U povratku prema parkingu možete svratiti na još jedno mesto nedaleko od Crkve Svetog Aleksandra Nevskog nalazi se pijaca antikviteta. Ko voli da obraduje sebe nekom starom stvarčicom topla preporuka da svratite.



Toliko od mene o Sofiji. Do novog putovanja i nove priče pozdravlja ves Buba.

Нема коментара:

Постави коментар

Sofija - šetnja kroz istoriju

Da vam iskreno priznam mnogo sam na putu, lepo vreme mami napolje i malo sam se ulenjila da pišem. Skoro sam opet bila u Sofiji i pošto m...