Južna Italija, ovde je Bog prosuo lepotu😍😍
Podsetiše me društvene mreže na jedni divno putovanje od prošle godine 😍
Ovo bi bilo jedno sasvim obično putovanje, da prošle godine nije sve bilo potpuno drugačije nego sada. Još uvek su vladale one sulude mere, nisu turisti mogli tako lako da uđu u Italiju, ali smo uspeli obezbediti sve što nam treba i krenuli put Drača, a iz Drača put Barija...
A onda je krenula avantura. Moram priznati da sam, pre ovog putovanja, imala neke loše asocijacije na Bari koje su uglavnom bile bazirane na predrasudama i ranijim vremenima (kriminal, prljavština, šverc…).
Međutim, on me je pozitivno iznenadio u svakom smislu – pogotovo svojom lepotom i dinamičnošću. Pun je života i nesvakidašnje energije.
Kada je u pitanju Bari morate prošetati njegovim ulicama, a znamenitosti su nešto što svakako morate posetiti.
U Starom gradu ne možete mimoići Katedralu Svetog Sabinija, Baziliku Svetog Nikole, normanski zamak Svevo na njegovom obodu. Sve je divno ali ako moram da izdvojim nešto posebno – za mene su to Stari grad kao celina i Bazilika.
Velika svetinja, bazilika u kojoj su pohranjene mošti Sv.Nikole, treba da bude nezaobilazno mesto posete svih koji dođu u Bari, bilo koje vere da su.
Posebna je priča o tome kako su dva mornara iz Barija ukrali mošti iz grada Mire u tadašnjoj Vizantiji u 11. veku, i preneli u Bari.
Bazilika je izgrađena na mestu gde su se zaustavili volovi koji su vukli mošti kada su ih preuzeli s broda. Zato sa obe strane njenih ulaznih vrata stoje dve volovske glave koje simbolizuju ovu legendu.
Naši Nemanjići su nekad bili najveći dobrotvori bazilike. Davali su sav porez koji su uzimali od Dubrovnika, poklanjali umetnička dela, zlato, srebro. Više nema Milutinove kapele, koja je spadala u remek dela vizantijske umetnosti. Ali se u kripti, iznad moštiju sveca nalazi fantastična ikona „Čudesni obraz oca Nikolaja“ koja je dar Stefana Dečanskog i na kojoj se zasniva današnja predstava Sv. Nikole, koja je prihvaćena u celom svetu. Stanovnici Barija su ovu ikonu smatrali zaštitnicom pa je zato i sačuvana.
Ali moralo se krenuti dalje put juga❤️
Vožnja južnom Italijom, tačnije pokrajinom Apulija, navešće vas u grad sa druge planete, gde su kuće nalik na one u kojima žive hobiti. Bele, krečnjačke strukture, bez maltera, krovovi konusnog oblika i uzane kaldrme - dobrodošli u Alberobelo.
Alberobelo gradić nalazi se u regiji Pulja na jugu Italije i u pitanju je jedna toliko živopisna i slikovita destinacija. Mali grad koji je pod zaštitom UNESCA od 1996. godine zbog nesvakidašnjnih Trulo kuća napravljenih od krečnjaka sa konusnim krovovima.
Uključite obavezno ovu destinaciju u vaše planove za obilazak ukoliko putujete u Bari recimo ili u neko obližnje mesto. Nećete nikako zažaliti. Naprotiv, raspametiće vas lepota ovog gradića koji podseća na naselje Štrumfova i selo Hobita.
Trulo je mala kuća izgrađena od lokalnog krečnjaka, sa suvim kamenim zidovima i karakterističnim konusnim krovom. To je tradicionalna i jednostavna vrsta strukture koju ćete videti oko ovog dela Pulje, ponekad u svom najosnovnijem obliku koji se koristi kao neka vrsta šljunka među maslinjacima.
Priča iz Alberobela, grada Truli kućica, tipično je italijanska: dizajn kuća je osmišljen zbog prevare vlasti koje su stanovnicima nametale poreze. Lokalni feudski grof Akvaviva preselio je svoje seljačke radnike ovde da očiste šumu i kultiviše zemlju. Grof je došao na ideju da stvori feudalno naselje koje bi se moglo brzo srušiti i ponovo izgraditi kako bi se izbeglo plaćanje poreza. Dakle, bilo je važno da Alberobelo ne izgleda kao tipično naselje. 1797. godine, kada je Alberobelo konačno dobio status "grada", ljudi su morali da žive u Truli kućicama, koje bi se po potrebi mogle lako srušiti i kasnije ponovo izgraditi.
Stambeni Truli imaju krovove koji su često ukrašeni fantastičnim oslikanim simbolima koji imaju religiozni ili sujeverni značaj.
Bele kućice, oivičene puzavicama i cvećem, dok se uličicama šire mirisi sveže ispečenog fokača hleba, ostaviće vam neizbrisiv trag u sećanju.
Očarani Alberobelom stigli smo do Matere. Odmah sam ga u svojoj glavi nazvala, grad koji svetli noću 😊
Matera je jedan od najstarijih gradova na svetu i danas jedno od najpopularnijih turističkih odredišta na jugu Italije, ali to nije uvek bio slučaj.
Otkriću Vam kako je grad isklesan u kamenu prešao iz drevne ruševine u neverovatno posećenu turističku atrakciju i zašto turisti i dalje ovde dolaze...
Retko koji grad sem Istanbula je zaslužio kod mene ovoliko priče, ali Matera, je zaista pravi dragulj kada su putovanja u pitanju.
Kao i većina ljudi koje poznajem za Materu jedva da sam čula, sve dok me ovde nije doveo posao. Pre samog puta sam detaljno istražila istoriju kao i demografske i geografske prilike, ništa me nije moglo pripremiti na ono sto je zaista Matera – a to je čarolija.
Sama istorija grada je izuzetno zanimljiva i mistična. Naime, Matera je jedno od tri najstarija kontinuirano naseljena mesta na Zemlji još iz doba Paleolita, ali ono što je upečatljivo jeste da su stanovnici Matere još do nedavno (do 50-tih godina prošlog veka) živeli praktično u pećinama, tj.naseobinama nalik na pećine koje su se gradile jedna na drugu kaskadno.
Sve do 1950. Matera je bila tzv. 'Sramota Italije' o kojoj se nije puno pričalo, smeštena u siromašnom jugu daleko od očiju bogatog severa, čiji stanovnici su živeli u izuzetnom siromaštvu i svakako neprihvatljivim uslovima za 20. vek.
Prekretnica za novi početak i novi život stanovnika Matere su svakako bili memoari poznatog italijanskog slikara, pisca i antifašiste Carla Levi-ja koji je za vreme svog progona vrlo slikovito preneo na papir ono što je pronašao u Materi. Zgrožena italijanska vlada nedugo nakon toga je donela zakon u kom stoji da svi stanovnici moraju iseliti iz starog jezgra i preseliti se u nove domove, tj.naselje koje se danas zove Nova Matera.
Nekih 30-tak godina nakon toga staro jezgro je bilo potpuno napušteno, da bi se 80-tih godina počela restaurirati i nekada zapuštena Matera počela je da priča novu priču...
Baš na ovom mestu gde počinje peta italijanske čizme, u regiji Bazilikata, odlučili smo da bude naše glavno odredište u Italiji.
Zašto smo se odlučili baš za Materu. Gledala sam malo pre polaska film Mela Gibsona „Stradanje Hristovo“ i poželela da vidim da li to mesto stvarno postoji.
Zatekao me je fascinanti prizor, grad izdubljen u stenama. Ljudi su do pre 50 godina živeli u ovim stenama, na ognjištu praprapra dedova, starim i 9000 godina.
Ovaj prizor pamtićete do kraja života. Matera je neverovatna!
Mozda će vas ono sto vidite podsetiti na crtani film Kremenko. Mene jeste.
Totalno je drugačije od ostatka Italije, pravi dragulj turističke ponude.
Stari grad Sassi di Matera (Kamenje Matere), koji se nalazi na brdima iznad doline reke Gravina, je proslavio ovaj grad.
Danas su mnoge pećine pretvorene u restorane, sobe za izdavanje, hotele. Neverovatno zvuči ali u pojedinim delovima grada ulice prelaze preko krovova nekih kuća.
Kada smo u ovom delu Italije obavezna stavka je hrana. Malo smo istraživali i na kamenju Matere otkrili jedan neobičan restoran. Okružen lepotom kamena sposobnog da pejzaž učini bajkom i prožet neverovatnim šarmom, Sanpietro bar je restoran porodice De Bonis koji već dvadesetak godina , dočekuje goste sa autentičnim ukusima Basilicate.
Njihov pristup ukusima grada je neverovatan, govori o Materi kao i da se koriste najbolji domaći proizvodi.
Jela govore o autentičnosti kroz svako jelo, od predjela do prvih jela, s pažnjom na testeninu u kojoj se klasični umaci, spajaju s lokalnom mlekarstvom.
Hrana koja će Vam zagolicati nepca ukusom koji do sada nisam doživela.
Naravno večera ne bi bila potpuna bez vina. Ima li boljeg mesta za smeštaj vinskog podruma nego u prirodnoj pećini isklesanoj u steni?
“Filozofija restorana je koristiti tradicionalnu lučansku kuhinju kao osnovu za recepte, a zatim ih vešto i stručno preraditi, čime ovaj restoran čini jednim od najtraženijih gurmana i sladokusaca koji hrle u ovo područje.”
Коментари
Постави коментар