PUT ZA MACHU PICCHU

Ljudi moji dočekala sam čuveni voz i vožnju kroz Svetu dolinu Urubamba do Aquas Calientesa. 

Uska ulica se spušta prema železničkoj stanici. Osećam  neverovatno uzbuđenje. Na stanici živo. Primećujem nekoliko železničkih kompozicija koje čekaju putnike. 

Ima ih raznih, znam da je karta za neke veoma skupe, čak 700 dolara. Naš je jedan od srednjih ali to mi nije važno. Glavno je da me odveze do mog cilja a luksuz mi je manje važan. 

Vodič nam deli vozne karte koje pored informacija o broju vagona i sedišta, imaju i naše ime i broj pasoša. U voz se ne može ući tek tako. Kondukter pažljivo proverava informacije na karti i pasošu i ako se nešto ne slaže, nema ulaska u vagon. 

Atmosfera u vozu me podseća na neke američke avanturističke filmove. Svi pričaju. Voz kreće i uskoro ulazi u klanac koji je napravila reka Urubamba. Ponekad se strme stene uzdižu tako visoko prema nebu da im se ne vidi vrh čak ni kroz dodatne prozore na plafonu vagona. 

Pokušavam da uhvatim okolinu kroz koju se vozimo ali mi to ne uspeva. 

Već sam zaboravila i na visinsku bolest  radujem se što ću konačno videti Machu Picchu. To mi je, bila dugogodišnja želja. 

Vreme uz razgovor prolazi brzo i uskoro stižemo u mesto Aquas Calientes. Izlazimo iz voza i vodič nas vodi prema hotelu uz prilično strmu ulicu. Prolazimo kroz trgovinu suvenira na otvorenom po kojoj se vrzmaju mnogi turisti. Davetuje  nas da sada ništa ne kupujemo, da nemamo vremena jer ćemo, čim ostavimo stvari u hotelu, ići u obilazak mesta.

Obilazimo mesto, sve je u znaku ostataka Machu Picchua,  večera i spavanje da se dobro odmorimo za ono što sutra sledi...

Ko će spavati od uzbuđenja,  ali umor i napor od predhodnih dana je uzeo maha, spavam kao mala beba, ustajem pre 6 i počinjem sa pripremama za današnji dan 🤫

Ustajemo rano, pakujemo stvari samo osnovno u ranac, voda, kabanica i energetska štanglica 😉

Danas je dan D 🤫 ide se u Machu Picchu, glavni cilj našeg puta. Raja iz grupe raspoložena. Oseća se uzbuđenje u vazduhu. Vreme ne obećava, počinje kišica 🥺. 

Većini je kao i meni ovo ispunjenje dugogodišnjih snova, nekima zadnja šansa da se snovi ispune. 

Moje bolno koleno je već juče počelo da pokazuje prve znake slabosti. Pitam se kako ću se na verati mnogobrojnim kamenim stepenicama izgrađenim u vrletima Anda pre više stotina godina? 

Imam problema s disanjem čak i kada hodam po ravnom na ovoj visini. Hoće li mi srce izdržati ili ne, ko zna, ali želja da se vidi jedno od svetskih čuda je jača.

Konačno smo spremni i polazimo putem čudesnih ruševina ,,izgubljenog grada Inka“, poznatijeg pod nazivom Machu Picchu, na 2350 m.n.v.. inače najpoznatijim simbolom imperije Inka, otkrivenog 1911. godine od stane američkog arheologa Hiram Binghama. 

Do današnjih dana nije utvrdjena tačna svrha ovog grada smeštenog u spektakularnom ambijentu Anda koji doprinosi veoma mitskoj atmosferi. 

Autobusom krećem put Machu Picchu-a i penjemo uzbrdo stazom Inka. 

Ispred nimalo lepa slika protesti, ko zna više zbog čega, bilo je i najava da nas neće pustiti unutra. Da će ceo kompleks biti zatvoren 03. i 04.11.2022 godine.

Strpljivo čekamo i sa našim vodičem krećemo u istraživanje izgubljenog grada ❤️

Međutim kišna šuma nam je pokazala svoje lice. Gusti oblaci su se navukli na lokalitet, nema čuvenog pogleda 🥺

Sedim I čekam, planiram da sedim koliko god bude potrebno da konačno vidim taj neverovatan grad. Pozitivne misli, neverovatna energija i konačno sunce, a uz sunce i suze radosnice 😍

Kada se grad ukazao iza oblaka, muslim da mi je na trenutak srce zastalo 😍

Ostvarenje mog sna, pazite šta žarko želite,  možda vam se I ostvari ❤️

A sutra ide nastavak priče o ostvarenju mojih snova 😍